Муја Лијече виле Планинкиње (Почитељ) 0001    Покликнула са планине вила, 0002    Вила виче кладушкога Муја: 0003    »Гдје си Мујо, нигдје те не било, 0004    Погибе ти дијете Халиле, 0005    У Кунари, високој планини, 0006    Су тридесет и четири друга!« 0007    То не чује буљук-баша Мујо, 0008    Јере Мујо санак борављаше, 0009    Већ то чује Хрњичина мајка; 0010    Она буди свог сина Хрњицу: 0011    »Устај, Мујо, на ноге лагане, 0012    Погибе ти Халил у Кунари 0013    Су тридесет и четири друга!« 0014    Онда Мујо на ноге скочио. 0015    Трком трче у пјану мејхану, 0016    У мејхани нигдје никог нема, 0017    До даиџе Ковачевић Рама. 0018    Мујо виче свог даиџу Рама: 0019    »Мој даиџа на ноге лагане, 0020    Погибе ми Халил у Кунари 0021    Су тридесет и четири друга!« 0022    Онда Рамо на ноге скочио 0023    Они добре коње појагмише 0024    И дебеле коње појахаше, 0025    Па их ето под Кунар-планину. 0026    Кад су били Рамову бунару, 0027    А све пуста поваљана трава, 0028    Поваљана, крви поштрапана. 0029    Леже леша тридес’т и четири, 0030    А све Мујо леше преметаше, 0031    Гледа леша од брата Халила. 0032    Од Халила леша не имаде, 0033    Онда Мујо тихо говораше: 0034    »Мој даиџа, Ковачевић Рамо, 0035    Халила су Власи ухватили, 0036    Гледај тлаке око друма пута, 0037    Куд ј’ отишла тлака кроз планину, 0038    Да идемо, да их потјерамо.« 0039    Мујо нађе тлаку кроз планину, 0040    Па све гони тлаку кроз планину, 0041    Куд ј’ отишла тлака од хајдука. 0042    Кад он паде до једне долине 0043    Он погледа шездесет хајдука, 0044    А пред њима Мијат харамбаша. 0045    Мујо гледа, а нема Халила, 0046    Па дебела натјера ђогина. 0047    Опази га шездесет хајдука, 0048    Па на лаке ноге ударише, 0049    Па на ватру Муја дочекаше. 0050    Ту је Мују лоша срећа била: 0051    Четири га пушке ударише, 0052    А Мујо се вије на ђогину, 0053    Узенђију ногом’ опараше, 0054    Па за голу сабљу прихватио, 0055    Рањен Мујо истјера ђогина, 0056    Посијече тридесет хајдука, 0057    Утече му тридес’т кроз планину. 0058    Ту побјеже Мијат харамбаша, 0059    Не даде му ђогат од мејдана, 0060    Већ Мијата ногом прихватио. 0061    У траву га згази дјетелину. 0062    Рањен Мујо осједе ђогина, 0063    Наџак трже и наџак потеже, 0064    Па Мијата све наџаком туче, 0065    А све Мујо за Халила пита; 0066    Мијат њему стаде казивати, 0067    Што је њему од Халила било: 0068    »Синоћ јарко ићиндији сунце, 0069    А ја бијах у Кунар-планини, 0070    А код мене шездес’т и три друга; 0071    Па бијасмо ожедњели в’ома. 0072    Кад дођосмо Рамову бунару, 0073    А кад спава тридесет Турака, 0074    И пред њима твој бртац Халиле. 0075    Ми дођосмо кроз зелену траву, 0076    Те покласмо тридесет Турака, 0077    А прену се твој братац Халиле, 0078    Па у руку пушку приграбио, 0079    За њим пуче до шездес’т пушака, 0080    Утече нам за студену ст’јену. 0081    Три четири пута запалио, 0082    Уби мени три четири друга. 0083    Тад на земљу акшам притиснуо. 0084    Ја не знадох што би од Халила, 0085    Да ли рањен утече Халиле, 0086    Ал се није Халил одбранио? – 0087    Н’јесм Мујо очима видио.« 0088    Сад му Мујо савезује руке, 0089    Па га свеза за ђогата свога, 0090    А завика свог даиџу Раму: 0091    »Мој даиџа, натјерај путаља, 0092    Гони коња за студену ст’јену, 0093    Не би л’ нашо тлаку од Халила, 0094    Да видимо, што је од њег било, 0095    Да л’ утече здраво у планину?« 0096    Одмах Рамо посједе путаља, 0097    Рамо паде под студене ст’јене, 0098    За стијеном тлаку налазио, 0099    Све по трави поштрапала крвца. 0100    Онда Рамо тихо говорио: 0101    »О Халиле жалостан ти дајо! 0102    Међер си ти допануо рана.« 0103    Па се тлаком Рамо наметнуо, 0104    Кад он паде до једне долине 0105    И погледа под зелену јелу. 0106    Кад под јелом Хрњица Халиле 0107    Зачу тутањ од коња путаља, 0108    Халил викну, а на ноге сину; 0109    Хесабљаше Мијат харамбаша: 0110    »О Мијате што ме се не прођеш?« 0111    Па потеже пушку џефердара, 0112    Хотијаше убити даиџу. 0113    Док он позна свог даиџу Рама, 0114    До њег Рамо дотјера путаља: 0115    »Мој Халиле, моје д’јете драго, 0116    Јеси ли се лако одбранио, 0117    Мореш ране пребојети сине?« – 0118    »Мој даиџа, Ковачевић Рамо, 0119    Да би теби ране преболио, 0120    Што су ране крај срца мојега, 0121    А не могу оне ране љуте, 0122    Што је рана полаг срца мога, 0123    Мог сестрића Рајковац Бећира, 0124    Што погину Бећир код бунара. 0125    Мени сва се одломила крила, 0126    Осташе ми под каменом руке.« 0127    Тад допаде Мујо на ђогину. 0128    Кад погледа Халиле ђогина, 0129    Њега пуста обојила крвца, 0130    Халил видје, гдје је рањен Мујо. 0131    Тада Мујо осједе ђогина, 0132    Па полетје Мујо до Халила: 0133    »Јеси л’ здраво мој брате Халиле?« – 0134    »Мало сам се Мујо, обранио.« 0135    Онда Мујо говори Халилу: 0136    »Богме сам ти брате погинуо, 0137    Мене су ти ране освојиле, 0138    Четири су пушке удариле, 0139    Све се свиле око срца мога.« 0140    То говори, па леже у траву, 0141    Стаде фигањ Мујова Халила, 0142    Своје ране и заборавио, 0143    Па Хрњици брату говорио: 0144    »Можеш брате, узјахат ђогина, 0145    Мореш ли ми на Кладушу сићи?« 0146    Из траве му проговара Мујо: 0147    »Нит могу узјахат ђогина, 0148    Нити могу рана пребољети, 0149    Нит се мучи нит ме носи Халко, 0150    Већ ми снимај пусат и хаљине.« 0151    Тад процвиље Халил и даиџа: 0152    »Како ћемо тебе оставити?« 0153    Мујо Богом стаде заклињати: 0154    »Немојте ме одавле мицати!«! 0155    Тад даиџа до Хрњице дође, 0156    Све му пусат и хаљине снима, 0157    Остави му гаће и кошуљу 0158    И на плећим фермен од кадифе. 0159    Стоји фигањ Мујова Халила, 0160    Стоји цика Мујова ђогина, 0161    Али рањен разговара Мујо: 0162    »Од те кајде не имаде фајде, 0163    Овако је од Бога суђено, 0164    Мени вакат умријети дође. 0165    Ви хајдете бијелој Кладуши, 0166    Поведите Мијат харамбашу, 0167    Баците га на дно у тавницу. 0168    Мрку ћете ноћцу преноћити, 0169    Покупите младе Кладушане, 0170    Водите их у Кунар-планину, 0171    Онда ћете мене укопати, 0172    У планини турбе намјестити.« 0173    Тада Мујо остаде под јелом, 0174    Ено оде Халил и даиџа; 0175    Они иду бијелој Кладуши, 0176    Мујо оста ране болујући. 0177    Кад је тамам по јацији било, 0178    Полетјеше самохите виле 0179    Са Пролога, високе планине, 0180    Па падоше на Кунар-планину, 0181    Па сједоше на тисову пању. 0182    Кад загракта гавран птица црна 0183    По акшаму, кадно вакта нема, 0184    Онда веле двије горске виле: 0185    »Негдје има леша од јунака, 0186    А док гркће гавран птица црна.« 0187    Онда трећа проговара вила: 0188    »Ондје нема леша од јунака, 0189    А док гркће гавран птица црна 0190    По акшаму, када вакта нема, 0191    Већ је ондје рањена јунака. 0192    Потеците, вид’те моје секе, 0193    Да видимо, гдје је птица црна.« 0194    Двије виле на ноге скочише, 0195    Па падоше под зелену јелу. 0196    Кад полетје гавран птица црна, 0197    Кад под јелом набацано грање; 0198    А кад виле подигоше грање, 0199    Кад под граном нађоше јунака, 0200    Очим, гледа а аваза нема, 0201    Пусте му се ране охладјеле. 0202    Онда трећа завикаше вилу: 0203    »Наша секо, ходи дер овамо.« 0204    Кад је трећа додлазила вила, 0205    А кад вила опазила Муја, 0206    Удари се руком по кољену: 0207    » А мој Мујо, жалосна ти сека, 0208    Међер си ми допануо рана!« 0209    Завлачи му по дамару руку, 0210    Онда вила проговара млада: 0211    »Потеците двије моје секе, 0212    Једна хајде деветој планини, 0213    Доноси ми деветера цв’јећа! 0214    Друга лети преко мора сињег 0215    И донеси воде студенике, 0216    Да му водом ране исперемо, 0217    А од трава мехлем начинимо.« 0218    То рекоше, виле одлетјеше. 0219    Исте ноћи у седам сахата, 0220    Састаше се све три код Хрњице, 0221    Па му водом ране изапраше, 0222    А од трава мехлем ударише. 0223    Дос су сишла два сахата равна, 0224    А стаде се Мујо помицати, 0225    Па му други мехлем ударише. 0226    Док се свану и ограну сунце, 0227    Уста, сједе под зеленом јелом, 0228    Па му трећи мехлем удариле. 0229    Иза тога домало земана, 0230    Онда Мујо на ноге устаде, 0231    Па се сјети нејачка Халила: 0232    »Мој Халиле жалостан ти Мујо, 0233    Ево ти се изл’јечио Мујо, - 0234    Је су л’теби ране притужиле?« 0235    А веле му до три горске виле: 0236    »Де не лудуј, аџамио Мујо, 0237    Већ ти хајде твојој танкој кули, 0238    Разговори твоју стару мајку, 0239    Обвесели твог брата Халила.« 0240    Тада Мујо на ноге устаде, 0241    Мујо паде низ Кунар-планину 0242    Сву ноћ иђе, док се не расвану, 0243    Помоли се пољу кладушкоме. 0244    Вид’ Ајкуне, сестре Хрњичине, 0245    Све јој пуста на пенџеру глава, 0246    А све гледа сенту њемачкому, 0247    А све грозне сузе пролијева. 0248    Даде јој се нешто погледати, 0249    А у пољу опази пјешака, 0250    Плахо иђе пољем зеленијем. 0251    Довикује своју стару мајку: 0252    »О старице, мајко милостива, 0253    Ев’ од онуд једнога пјешака, 0254    Баш ко хода брата Муја нога.« – 0255    »Шут’, Ајкуно, кукавице црна, 0256    Немој мојих повређиват рана, 0257    Не спомињи мога сина Муја! 0258    Жалосна му до вијека мајка, 0259    А чемерна кућа останула!« 0260    У то доба Мујо пред авлију, 0261    А завика племенита Ајка: 0262    »Моја мајко, ево нама Муја!« 0263    Полетјеше обје на авлију, 0264    Рањен Халил на бијелој кули. 0265    А кад дочу Халил за Хрњицу, 0266    Хитро скочи, ко да не лежаше. 0267    На авлији Муја сусретоше, 0268    Јамише га на бијеле руке, 0269    Па их ето на танану кулу!